Proktologija

Lečenje hemoroida (skraceno)

Hemoroidi su skup krvnih sudova  i mekog tkiva u anusu i donjem rektumu. Rektum je zadnji deo debelog crijeva, a anus je zadnji deo probavnog trakta u kojem se nalazi stolica pre nego što izlazi iz tela.
Saznajte na koje ih je načine moguće ukloniti bezbolno i trajno.
 
 
Što su hemoroidi?

Iako većina ljudi misli da su hemoroidi abnormalna pojava, svako ih ima, zapravo se radi o skupu krvnih sudova i mekog tkiva u anusu i donjem rektumu. Rektum je zadnji deo debelog creva, dok je anus zadnji deo probavnog trakta u kojem se nalazi stolica prije nego što izlazi iz tela.

Hemoroidi uzrokuju probleme samo kada se hemoroidi povećaju.
Gojaznost, trudnoća i naprezanje tokom pražnjenja creva ili čak težeg fizičkog rada te duže sedenje, primeri su povišenog pritiska u trbuhu, što zapravo uzrokuje pojavu hemoroida – oticanje u analnim ili rektalnim vena. Svakako, ishrana siromašna vlaknima, odnosno korišćenje “brze” i ljute hrane, nikako im ne idu u korist.

Osećaj pečenja prilikom pražnjenja crijeva, jak bol, bezbolno krvarenje ili sluz te svrab u predelu analnog otvora, verojatno vam sugerišu da patite od hemoroida. I niste sami. Procenjuje se da tri od četiri osoba ima hemoroide u nekom trenutku života. Najčešće su to osobe između 45 i 65 godina, ali zbog specifičnog načina života, koja podrazumeva sedenje, ova pojava sve je češća i kod mlađih osoba.

Iako postoje različita tumačenja, dominantna je podela hemoroida na dve glavne kategorije:
  • unutrašnje, koji nastaju u rektumu i
  • spoljašnje, koji nastaju u anusu.
Takođe, mnogi doktori svrstavaju hemoroide u četiri stadijuma:
  • hemoroidi prvog stepena: hemoroidi koji  mogu krvariti, ali ne prolabiraju. To su blago povećani hemoroidi, ali oni ne izlaze izvan anusa.
  • hemoroidi drugog stepena: hemoroidi koji prolabiraju i povlače se sami (sa ili bez krvarenja). Oni mogu izaći iz anusa tokom određenih aktivnosti poput prolaska stolice, a zatim se vratiti u telo.
  • hemoroidi trećeg stepena: hemoroidi koji prolabiraju i mogu se gurnuti natrag.
  • hemoroidi četvrtog stepena: hemoroidi koji prolabiraju i ne mogu se vratiti  natrag u analni kanal. Četvrti stepen hemoroida takođe uključuje hemoroide koji su trombozirani (koji sadrže krvne ugruške).

Dijagnoza hemoroida

Cilj pregleda je određivanje vrste hemoroida, ali još važnije je isključiti druge uzroke koji mogu imati simptome slične hemoroidima, ali zahtevaju drugačije lečenje. Te bolesti mogu biti:
  • analne pukotine (analne fisure)
  • fistule
  • dermatološke perianalne bolesti
  • infekcije
  • tumori
Uprkos neugdnostima koju osobe ponekad mogu osećati zbog odlaska kod lekara, hemoroidi se uvek moraju profesionalno pregledati. Lekarski pregled će omogućiti uspešno lečenje, a takođe će isključiti i ozbiljnije uzroke za  nastanak vaših  simptoma. Lekar će vas tokom pregleda najpre zamoliti da opišete simptome, zatim će pažljivo pregledati područje oko anusa, a zatim učiniti digito-rektalni pregled, kada će prstom opipati unutrašnjost anusa. Ako vam se čini da imate povećane hemoroide, lekar će verovatno preporučiti rektosigmoidoskopiju ili kolonoskopiju. Tokom ovog pregleda upotrebi će se crevo sa svetlom koja će lekaru omogućiti da vidi proširene hemoroide i odredi njihovu veličinu. Takođe, ovaj postupak je obično bezbolan.

Svesni smo koliko je ovo područje tela osetljivo i svakom pacijentu pristupamo individualno i s najvećom mogućom diskrecijom i zbog toga ne odlažite  pregled jer svako odlaganje dovodi do pogoršanja simptoma i otežanog daljeg lečenja.

Kako lečiti hemoroide?

Lečenje hemoroida je izuzetno važno jer imaju tendenciju da se pogoršavaju tokom vremena. Hemoroidi se leče raznovrsnim metodama, uključujući dijetu bogatu vlaknima, te raznim  lekovima, kremovima i gelovima. Lečenje hemoroida uključuje i razne medicinske postupke:
  • skleroterapiju
  • podvezivanje (ligatura) uz pomoć gumice
  • hirurške zahvate – klasična operacija
  • laserska intervencija.
Lečenje hemoroida sklerozacijom

Sklerozacija je jedna od najstarijih oblika lečenja hemoroida. Tokom skleroterapije sklerozantno sredstvo se ubrizgava u bazu hemoroida.

Vena trombozira, dolazi do procesa inflamacije u kom se organizam brani i stvara ožiljak.Skleozacija rezultira zatvaranje krvnog suda hemoroida koji se smanjuje i iščezava.

Procedura se izvodi u lokalnoj anesteziji, aodređeni bol se možeosetiti nakon postupka i prestaje sledeći dan. Simptomi hemoroida se ponovo javljaju nakon nekoliko godina i mogu biti potrebni dodatni postupci lečenja.

Lečenje hemoroida podvezivanjem gumi ligaturama

Princip ovog postupka je da se hemoroid obuhvati gumicom i stegne. Na taj način se prekida cirkulacija te hemoroid otpada, a na mestu hemoroida se stvara ranica koja zarasta ožiljkom.

Sličnu proceduru je opisao oko 460 g.p.n.e Hipokrat: “I hemoroide…..može izlečiti tako da se prihvate sa iglom i onda zavežu sa jako tankim vunenim koncem koji se ne odvezuje dok ne otpadnu; uvek se ostavi jedan i kad se pacijent oporavi neka stavlja crni kukurek" .

Danas korstimo savremeniji postupak, a ligatura se može koristiti za lečenje hemoroida svih stadijuma pa može biti efikasnija od sklerozacije. Simptomi hemoroida se mogu ponovo pojaviti nakon nekog vremena, a mogu se ukloniti ponovnim podvezivanjem.

Najčešća komplikacija podvezivanja je bol. Od komplikacija su mogući blago krvarenje ili bakterijska infekcija.

Lečenje hemoroida laserom

Lasersko uklanjanje hemoroida je trenutno najsavremenija metoda lečenja hemoroida, dostupna i u našoj poliklinici.

Šta je laserska hemoroidoplastika

Lasersko uklanjanje hemoroida se vrši na način da se u hemoroid uvodi tanka sonda (tj.fiberoptičko vlakno) koja isporučuje toplotni snop koji trajno „slepljuje“spaljuje hemoroid. Koristimo najsavremeniju tehnologiju koja se već više od 10 godina koristi u lečenju hemoroida sa znatno smanjenom pojavom postoperativnih komplikacija (bola, krvarenja, infekcije). Ovakav način je najdelotvorniji kod hemoroida 2.i 3.stadijuma, dok se za hemoroide 4. stepena ova tehnika upotpunjuje ostalim operativnim tehnikama.

U odnosu na klasičan zahvat, operacija laserom je jednostavan i efikasan zahvat sa trajnim rezultatima*.

* Napomena: rezultati ovog zahvata mogu varirati od osobe do osobe,stoga je važno na konsultacijama sa doktorom biti otvoren i svestan svih rizika koji ovaj zahvat nosi. Takođe, nužno je nakon zahvata pridržavati se svih saveta koji se dobiju od medicinskog osoblja kako bi rezultati na kraju bili u skladu sa očekivanjima koja su definisana pre samog zahvata.

Priprema

Prvenstveno je potrebno doći na pregled na kojem lekar utvrđuje stepen hemoroida. Na pregledu se utvrđuje i potreba za eventualnim dodatnim ispitivanjima, zavisno o ostalim bolestima i zdravstvenom stanju pacijenta. Bitno je naglasiti da svakom pacijentu pristupamo individulano te je komunikacija moguća i e-mailom kako bismo proceduru olakšali i ubrzali, a da pri tom ne ugrozimo sigurnost pacijenta.

Nakon obavljenih pretraga, dogovara se termin zahvata.

Zahvat se obavlja u loklanoj anestezijiili analgosedaciji pa će o vama uz hiruga brigu voditi i anesteziolog.

Pre same operacije ne smete jesti niti piti 6 sati, dodatno pročišćavanje se dogovara individualno.

Sam zahvat traje vrlo kratko, manje od 10 minuta.

Nakon zahvata

Nakon zahvata ćete ostati u poliklinici do 2 sata. Skladno pravilima dnevne hirurgije sledećeg dana će Vas nazvati naše osoblje i proveriti stanje. Prvi kontrolni pregled se dogovara obično nakon 48 sati ili prema mišljenju hirurga.

Sa svakodnevnim aktivnostima (posao) možete započeti nakon 4-5 dana nakon zahvata,  a odmah po zahvatu se možete normalno kretati.

Moguće komplikacije

Kao i nakon svakog hirurškog zahvata moguće su komplikacije u smislu krvarenja i infkecije, no u znatno manjoj meri nego kod klasične operacije.

Šta je analna fisura?

Analna fisura je plitća raspuklina na sluznici anusa, a kako su simptomi slični kao kod hemoroida, često se s njima pogrešno zamenjuje. Fisura počinje odmah sa unutrašnje strane analnog otvora iproteže se 0,5 do 2 cm duž analnog kanala



Analna fisura je izrazito bolna. Istiskivanje stolice je nadražuje pa mišići analnog sfinktera na analnom otvoru mogu reagovati tako da se počnu grčiti. Bol se još pogoršava ako su stolice tvrde ili vodenaste.

Analna fisura obično zarasta za nekoliko nedelja, međutim one koje ne zarastu za 4-6 nedelja nazivamo hroničnim fisurama. Uzorci fisure su različiti – to može biti opstipacija (osećaj nepotpunog pražnjenja creva), prolazak tvrđe stolice, proliv, porođaj, aliponekad se i ne zna tačan uzrok nastanka.

Lečenje analne fisure

Potrebna je česta i pravilna analna higijena, kako bi se izbegla infekcija. Takođe je potrebno obratiti pažnju na održavanje stolice što mekšom, što će svesti bolove i grčenje na najmanju moguću meru i samim tim pridoneti zarastanju fisure. No, poprilično često, analne fisure se iznova javljaju jer nakon lečenja ne prestaju i navike koje imamo iz prošlosti. Tu pomaže jedan od savremenijih načina lečenja – injekcije botoksa.

Naime, botoks se koristi godinama u lečenju stanja koja nastaju zbog prejake mišićne aktivnosti, kao što su mišićni spazmi kod osoba sapovredama kičmene moždine.Za izlečenje fisura, injekcije botoksa apliciraju se oko anusa čime se smanjuje grč mišića.Posledično, delovanje botoksa smanjuje bol i povećava dotok krvi u fisuru, što pak doprinosi bržem zarastanju fisure.Botoks injekcije preporučuju se ako dosadašnje lečenje (kreme, laksativi) nije postiglo rezultate.

Treba li se pripremiti za zahvat?

Posebna priprema za zahvat nije potrebna, tako da možete normalno jesti i piti.Pre dolaska se uobičajeno istuširajte.Čišćenje creva nije potrebno.

Sam postupak traje nekoliko minuta, nakon zahvata se odmah možete vratiti svakodnevnim aktivnostima.

Kako se ponašati nakon zahvata?

Delovanje botoksa se postepeno povećava, te puni učinak ima nakon 72 sata od zahvata. Učinak traje 3-6 mjeseci što bi trebalo biti dovoljno da fisura zaraste.

Nadalje se treba pridržavati opštih higijensko-dijetetskih mera, a to znači izbegavati brzu hranu, jesti hranu sa što više vlakana, ne odlagati defekaciju (pražnjenje creva), piti puno tečnosti i redovno se kretati.

Šta je pilonidalni sinus?

Dobili ste tu neku kvržicu na području trtice koja traje već mesecima? Boli vas «tu i tamo», povremeno se iz nje cedi mali iscedak, ali trpite. Nadate se da nije ništa opasno jer vam je neugodno otići lekaru.

Mesta za stid tu zaista nema – niste jedini kojima se takva kvržica pojavila. Takvu kvržicu stručno nazivamo polinidalni sinus ili pilonidalna cista.

Bez brige, mi znamo da vas je sram, strah, da vam je neugodno i da ste čuli razne savete ( ako ste uopšte sa nekim razgovarali). Tu smo da vam pomognemo zato nas nazovite što pre jer što se pre javite lečenje će biti i kraće i lakše!

Pilodinalni sinus se može pojaviti jednom, no češće se pojavljuje više puta uzastopno, te uzrokuje bol, duži oporavak i veći hirurški zahvat. Ne može se predvideti kod koga će se pojaviti samo jednom, a kod koga više puta.

Koji su uzroci nastanka pilonidalnog sinusa?

Tačan uzrok ovog stanja nije poznat, ali veruje se da je njegov uzrok kombinacija promena hormona (jer se javlja nakon puberteta), rasta dlačica i trenja tkiva odećom ili zbog dugotrajnog sedenja.

Aktivnosti koje uzrokuju trenje, kao što je sedenje, mogu usmeravati rast dlačica na tom području da urastaju pod kožu. Telo dlačice prepoznaje kao strano telo te stvara imunološki odgovor. Ovaj imuni odgovor posledično pak stvara cistu, to jest prazan prostor oko korena dlačice.

U početku nema vidljivih simptoma, osim male, rupice ili udubljenja na površini kože. Međutim, kada ta rupica (udubljenje) postane inficirano, brzo će se razviti u cistu (zatvorenu vrećicu napunjenu tečnošću) ili apsces (natečeno i upaljeno tkivo u kojem se nakuplja gnoj).

Znakovi infekcije uključuju:
  • bol kada osoba sedi ili stoji
  • oticanje ciste
  • crvenkastu, bolnu kožu oko područja
  • gnoj ili krv koji se izlučuju iz apscesa, uzrokujući neugodan miris
  • dlaku koja izlazi iz lezije
  • formiranje više sinusa (kanala ispod kože) ili rupa na koži
  • može se pojaviti i blago povišena telesna temperatura, ali ređe.
Razvoj bolesti

U početku nema vidljivih simptoma, osim male, rupice ili udubljenja na površini kože. Međutim, kada ta rupica(udubljenje) postane inficirana, brzo će se razviti u cistu (zatvorenu vrećicu napunjenu tečnošću) ili apsces (natečeno i upaljeno tkivo u kojem se nakuplja gnoj).

Znakovi infekcije uključuju:

  • bol kada osoba sedi ili stoji
  • oticanje ciste
  • crvenkastu, bolnu kožu oko područja
  • gnoj ili krv koji se izlučuju iz apscesa, uzrokujući neugodan miris
  • dlaku koja izlazi iz lezije
  • formiranje više sinusa (kanala ispod kože) ili rupa na koži
  • može se pojaviti i blago povišena telesne temperatura, ali ređe.



Lečenje - konzervativno lečenje

Ako se pilonidalni sinus dijagnostikuje rano, što znači da osećate nelagodu,  ali nema nakupljanja gnoja, verovatno je da će Vam lekar prepisati uzimanje antibiotika širokog spektra koji efikasno uništava široki raspon bakterija. Važno je shvatiti da to neće izlečiti sinusni trakt, ali će vam dati olakšanje od simptoma infekcije i smanjiti nelagodu. Lekar će takođe preporučiti kontrole, redovno uklanjanje dlačica depilacijom, brijanjem ili laserom, a posebnu pažnju tada je potrebno posvetiti higijeni.

Ne postoji pokazatelj koji nam može reći hoće li se sinus ponovo inficirati. S obzirom da postoji kontakt putem otvora na sinusu, češće se sinus ponovo inficira stoga većinom savetujemo operaciju iako je sinus u “mirnoj” fazi.

Hirurško lečenje

Ako se pilonidalni sinus dijagnostikuje u fazi upale, biće potrebno najpre evakuisati gnoj radi smanjenja simptoma i lečenja infekcije. Lekarće to izvesti postupkom zarezivanja kože (incizija) uz lokalni anestetik. Tokom postupka najpreće ukloniti dlačice, a zatim krv i gnoj iz apcesa. Dalji pristup previjanju je individualan, preporučujemomoderne obloge.

Kad se upala smanji, preporučuje se operativni zahvat kojim se uklanja cista i sprečava buduća upala.

Ako imate ponavljajući pilonidalni sinus ili ako imate više od jednog sinusnog trakta, vaš će lekar preporučiti hirurški zahvat, bez obzira što sinus nije upaljen. Naime, ovakvo stanje je visokorizično za dalji nastanak komplikacija i produženo zarastanje.Prvo ćete dobiti lokalni anestetik. Zatim će hirirg otvoriti lezije, uklanjajući sav neadekvatan sadržaj. Nakon što je ovaj postupak završen, hirurg odlučuje o načinu zatvaranja rane.Postoji mogućnost da se rana ostavlja otvorena da zarasta tzv.sekundarnim zarastanjem,a u nekim slučajevima će ranu delimično zašiti.

Nakon operacije, lekarće vam objasniti kako ćete previjati ranu i preporučiti brijanje novonaraslih dlačica. Zavisno od težine i vrste lečenja, pilonidalni sinus će zarasti za 4 – 10 dana.

Komplikacije

Koje su komplikacije povezane s pilonidalnom sinusnom bolesti?

Postoji niz komplikacija koje mogu nastati zbog pilonidalnog sinusa. Najčešće je to infekcija rane te ponavljanje nastanka pilonidalnog sinusa čak i nakon operacije.

Znakovi da je rana inficirana su:
  • jaka bol na području pilonidalnog sinusa
  • oteklina
  • temperatura od 38 °C ili više
  • krv i gnoj koji izlaze iz rane
  • neugodan miris koji dolazi iz ra